Podigla je ruku da zaustavi taksi. Nije mogla da ne primeti tipa koji ju je odmeravao. Uska zelena haljina sigurno mu se svidela. Vozilo je stalo. Pošto je ušla, pogledala je kroz prozor, nasmešila se i poslala mu poljubac. I on se nasmešio, pa krenuo ka kolima.
„Idemo”, rekla je vozaču. Posmatrala je zbunjenog tipa kako stoji na pločniku u neverici.
Muškarci.
Izašla je iz taksija. Portir je klimnuo glavom i otvorio vrata velike zgrade. Popela se liftom do stana. Isključila je jedan od dva mobilnih telefona i spustila ga zajedno sa tašnom na fotelju u dnevnoj sobi, pa otišla do spavaće sobe. Stala je ispred regala, sa ogledalom na kliznim vratima. Stavila je desnu ruku na kuk, pa počela da se zagleda. Šminka joj se malo razmazala, ali i dalje je bila dovoljno dobra. Lice joj je bilo sveže, čisto; jedino su dva sitna mladeža ispod desnog kraja usana odudarala od ostatka. Farbana plava kosa bila je ravna i uredna. Dekolte je bio na granici pristojnosti, a noge su izgledale odlično na potpeticama od deset centimetara. Prošla je prstom po butini. Bila je skroz glatka. Okrenula se i pogledala se s leđa. Nasmešila se.
Zbogom, Teona.
Otvorila je ormar i izvadila trenerku i čist veš. Izula je cipele. Noge joj više nisu izgledale kao pre nekoliko trenutaka. Tragovi celulita i strija sada su se primećivali. Otišla je u kupatilo.
Pustila je kadu da se puni. Svukla je sve sa sebe i stavila u korpu za veš. Umila se nad umivaonikom, pa počela da skida šminku. Pojavljivali su se podočnjaci, bore i poneka bubuljica. Izvadila je sočiva i odložila ih u kutijicu. Skinula je i periku. Ispod veštačke, pojavila se prava plava kosa, znatno kraća i ređa. Osmotrila se u malčice zamagljenom ogledalu. Sve što je ostalo od Teone bili su mladeži ispod usana.
Zdravo, Mirjana.
Ušla je u kadu i legla. Uživala je i razmišljala; nije mogla da se odluči da li je bolje Teoni ili Mirjani. Teona je mlađa, lepša, bez predrasuda. Uživa u životu. U večernjim satima može se videti na najpopularnijim mestima, prikladno obučena, kako ispija koktele, zanosno igra i privlači pažnju oba pola. Pije, ali ne previše; koketira, ali retko ko uspe da je zavede. Kao izvrsna žena držala je sve pod kontrolom, iako uopšte nije izgledalo tako.
Za razliku od nje, Mirjana nije bila toliko slobodna. Bila je starija, uštogljena, dosadnije se oblačila, nije imala seks godinama, a još je manje bila s nekim u vezi. Ali imala je odličnu karijeru. Bila je menadžer marketinga u jednoj velikoj medijskoj kući. I ne samo to; jedan je od kandidata za upravni odbor firme. Od svog rada uspela je da kupi stan i da priušti Teoni novac za najbolje cipele, garderobu, koktele i sve što bi poželela. Nije bila privlačna ni seksi, ali bila je jaka, sigurna, neustrašiva. Ledena kraljica, frigidna kučka, veštica. Tako su je zvali neki ljudi u firmi i ranije na fakultetu, kao i sestra. Kao izvrsna žena držala je sve pod kontrolom i svi su bili toga svesni.
Za njenu tajnu znali su samo portir i njena najbolja drugarica Natalija sa kojom je išla u provod. Nije volela da se pretvara, ali nije imala izbora. Kao ženi, bilo joj je teško da se izbori u muškom svetu. Žene koje se ponašaju kao Teona, iako nisu nužno to, ostavljaju utisak da su lake, neozbiljne, da čovek ne može u njih da ima poverenja, a neki ih čak smatraju kurvama. A sa takvim ženama nije poželjno imati posla ili im poveriti veliku odgovornost. Najviše ju je mučilo to što je i njen šef, Zoki, bio takav. U upravnom odboru i na drugim visokim položajima bile su samo tri žene. Sve konzervativne i nisu iskazivale ženstvenost. Nekada ih je bilo četiri, ali je jedna posle trudničkog odsustva izgubila položaj u firmi.
Mirjana je bila besna zbog toga. Ceo život gledala je raskalašne muškarce i kolege kako prolaze bez posledica. I šef joj je isti. Svi u firmi i njegova dvadeset tri godine mlađa žena znali su to. Prošlog vikenda videla je i svog konkurenta za mesto u upravnom odboru u klubu u kome je bila. Glumio je frajera i bio okružen devojčicama. Punoletnim, ali devojčicama; slatkim malim maloumnicama. Natalija joj je predložila da odu, ali Teona nije htela. Namerno je prošla pored njega i nasmešila mu se. Uzvratio joj je osmeh. Po tome je znala da je nije prepoznao. Bilo je to prvi put da joj uzvrati osmeh. Tada se iznervirala, ali su je smirili Natalija i nekoliko koktela. Veče se završilo super, konkurenta nije pogledala više nijednom, ali on nju jeste i to više puta, bar je Natalija tako tvrdila. Teona je popila malčice više nego obično, a upoznala je i zgodnog gospodina sa kojim je provela noć.
Mirjana se trudila da ne razmišlja o muškom svetu. Mrzela je što je feministkinja; da je svet pravedan, feminizam ne bi ni postojao. Teona nije imala tih problema. Njoj ništa nije smetalo. Zato joj je bilo mnogo lakše u životu.
Ubrzo, zaboravila je na sve ovo. Sutra će upravni odbor doneti odluku o novom članu. Bila je uzbuđena. Ovo bi bio veliki korak napred u njenoj karijeri. Smatrala je da je sposobnija i bolja od kolege, a da li i ostali članovi odbora i direktor isto misle, to nije znala.
Mirjana je protrljala krmeljive oči. Nije mnogo spavala od uzbuđenja i nervoze, ali šta je tu je, ovo je njen dan. Otišla je do kupatila da se sredi. Umila se, oprala zube, stavila šminku, očešljala se. Sakrila je podočnjake i zamaskirala ostatak nepravilnosti na licu, ali manje nego juče. Više nije morala da krije godine. Umesto sočiva, stavila je četvrtaste naočare crnih okvira.
Haljinu je zamenila crnom uskom suknjom koja je sezala ispod kolena i belom košuljom. Stavila je pozlaćeni zlatni sat i prsten. Umesto cipela sa visokom potpeticom, odabrale je jedne sa mnogo nižom. Obukla je i crni blejzer sa velikim zlatnim dugmadima. Stala je ispred ogledala, stavila ruku na kuk. Spremna je.
Taksi ju je dovezao do firme. Pogledala je na sat. Sastanak upravnog odbora počinje za pet minuta. Ušla je u zgradu. Jedan od liftova bio je u prizemlju. U holu je sedeo njen konkurent. Kada ju je video, vratio je mobilni u džep, ustao i nasmešio se.
„Zdravo, Mirjana. Jesi li spremna?”
Uzvratila je osmeh. „Zdravo, Filipe. Uvek. A ti?”
„Takođe. Lift je tu, posle tebe.”
Ušli su u lift. Trudila se da ga ne pogleda. Još jednom joj je kroz glavu prošao njihov susret u klubu. Da li ju je ipak prepoznao? Zašto se smeši?
Filip je pritsnuo dugme. Upravni odbor zasedao je, naravno, na poslednjem spratu. Vrata lifta su se zatvorila.
„Bilo je baš zabavno videti ledenu kraljicu kako se topi.”
„Ne znam o čemu govoriš.”
„Mirjana, ne pravi se blesava. Pobogu, prošla si pored mene u klubu. Iskreno da ti kažem, nisam te prepoznao odmah. Menjaš dušu, boju kose, lice, trepavice, ali zagledao sam te. Mladeži su te odali. A što se topljenja tiče, to je obavio onaj gospodin.”
„Dobro, i? Je l’ imaš neki problem sa time?”
„Nemam, ali bi možda mogli da imaju oni matorci iz upravnog odbora, posebno Zoki. Znaš kakvi su.”
„Reci im slobodno šta god hoćeš, poricaću. Neće ti verovati. Uostalom, mislim da to nije merilo vrednovanja kandidata.”
„A da li će mi verovati ako im pokažem ove snimke?” Izvadio je telefon i okrenuo ekran prema njoj. Videla je sebe kako strasno pleše sa čovekom s kojim je provela noć. „Ne brini, ima ih još. Prepoznaće te. Drugar je slikao, nisam smeo da ti priđem, primetila bi.”
Uplašeno je gledala snimak. Trebalo je da ode iz kluba čim ga je videla.
„Tako opasan ples”, kazao je.
„To nije fer”, rekla je.
„Znam.”
Gledali su se.
Šta je bilo posle saznajte u romanu ,,Ljubav u vreme besmrtnika.”