Tek što je napravio nekoliko koraka još jedan žuti papirić sa istim natpisom, stajao je na asfaltu. Podigao ga je. Strahinja se okrenuo, tražeći papirić kojeg je video pre nekoliko trenutaka iza sebe. Nije ga bilo. Koji kurac?

Nekada davno, živeo je knez Vuk, prvi besmrtnik. Vuk je bio Knez Rovana, tada jednog od najvećih gradova na kontinentu. Rovan i njegovi saveznici, često su ratovali protiv najvećeg rivala Zanove. U prvom svom ratu, mladi knez Vuk se dobro pokazao.

Okrenuo se, pa se skamenio. Video je sebe kako leži na mestu gde je bio pre nekoliko časaka. Oko njega su se skupili ljudi, pokušavali da mu pomognu. Počeo je da se pipa. Noge, grudi, ruke, glava, sve je mogao da oseti. Pipnuo je ranac na leđima...

Nekada davno svet je bio drugačije mesto. Mračno i prazno. Bez početka i kraja. U njemu, živela je jedna žena, Agnica. Ona je lutala tim svetom u nadi da će pronaći nekoga ili nešto. Međutim, ničega nije bilo. Jednoga dana, umorna Agnica...

Podigla je ruku da zaustavi taksi. Nije mogla da ne primeti tipa koji ju je odmeravao. Uska zelena haljina sigurno mu se svidela. Vozilo je stalo. Pošto je ušla, pogledala je kroz prozor, nasmešila se i poslala mu poljubac.